Корисничке алатке

Алатке сајта


чебинчева_афера

Чебинчева афера

Чебинчева афера, завера против династије Обреновић која је име добила по Михаилу Чебинцу.

Хапшење

Михаило Чебинац, привредник из Краљева и народни посланик, ухапшен је под оптужбом да је карађорђевићевац и да је припремао заверу против краља.1) Ухапшен је на железничкој станици у Београду,2) у месецу мају, баш када се спремао да пређе у Аустрију. Код њега је нађено једно писмо за Петра Карађорђевића и један дневник, у коме су бележени сви његови састанци, који су уједно били и једини доказ о постојању завере.3) Маја 1894. званично је обављена вест да је полиција ушла у траг Чебинчевој афери.4) У владином саопштењу истакнуто је да су многи радикали у Београду и у унутрашњости укључени у заверу, чији је циљ да се изврши промена режима. Убрзо су током ислеђивања ухапшени или стављени под надзор многи виђенији радикали.

Притворени су Сима Ђаковић, секретар крагујевачког одбора, Ранко Тајсић, посланик Радикалне странке и Алекса Жујовић.5)

Истражна власт није могла да прикупи ваљане доказе и да оптужене пошаље на робију, али су компромитујућа писма указивала на везе оптужених са Петром Карађорђевићем, затим са Цетињем, као и на подстицање народа на оружано супротстављање власти. Када је ислеђивање оптужених отпочело, догодила су се два политичка убиства: у Горачићу је убијен напредњачки првак Драгић Драшковић, а у Баточини истакнути либерал Цветко Цветановић.6)

Повод за државни удар

Незадовољан радикалима, краљ Александар је позвао краља Милана, који се у Србију вратио јануара 1894. У знак протеста радикали су поднели оставку владе. Нов кабинет формирали су напредњаци и либерали на челу са Ђорђем Симићем. Мећутим, на првом гласању скупштина, чију су већину чинили радикали није дала поверење новој влади.7)

Чебинчева афера је била повод да се убрза доношење одлуке о укидању Устава из 1888. Устав је суспендован 9/21. маја 1894, а истовремено је на снагу враћен Устав из 1869. године.8) Прави узрок такве одлуке је била одлучна борба против радикала и укидање преимућства које је тај устав давао радикалима,9) али и укидање и онако сужених грађанских и политичких слобода.10)

Државни удар, је у првом реду био дело Милана Обреновића, без чије сарадње то не би било могуће.11) Уз њега је највећу одговорност имао Светомир Николајевић,12) као шеф владе, који је, по убеђењу био конзервативац. Он је у недостатку сопствене странке, рачунао на подршку групе професора Велике школе и београдских трговаца.13) Са враћањем старог устава и закона, у службу је враћено и старо чиновништво. Док су радикали отпуштани и пенизинисани, на њихово место су далазили напредњаци и либерали. У чишћењу радикала из државне службе је предњачио министар просвете, Андра Ђорђевић.14) Радикали су чекали на повратак Николе Пашића, који се у то време налазио као посланик у Петровграду.15) Оставку је дао још у априлу, али се у Србију вратио тек у јулу. Његова намера је била да среди односе у странци, између помирљивих и борбених струја, али схвативши да ће бити увучен у Чебинчеву заверу, у септембру је напустио Београд, оставивши странку обезглављену.16)

Николајевићева влада више није имала проблема са радикалима,17) већ са међусобно завађеним либералима и напредњацима. Милан Обреновић је нагињао либералима, а Александар напредњацима. Влада је у почетку покушавала да помири завађене странке, али је касније запала у њихову унакрсну ватру, као и у збрку између два несагласна краља.18) Николајевић је у октобру, краљу Александру поставио ултиматум, да се краљу Милану ускрати мешање у унутрашњу политику, као и да се уклоне либерални министри. Сукоб Николајевића са либералима, које је желео да уклони, се претворио у сукоб са краљем Миланом,19) што се на крају завршило падом владе, а нову владу је саставио Никола Христић,20) коме је то била већ четврта влада по реду.

Главни претрес

Мада се у почетку говорило о завери Чебинца против краља Александра, гласови су касније престали и веровало се да од целог случаја неће бити ништа.21) Николајевићева влада, под којом је Чебинац ухапшен испрва није сматрала ову заверу као повод за државни удар, који се догодио непосредно после хапшења.22) Међутим, у септембру је владина штампа почела да пише о озбиљности случаја. Притворени су и Добросав Ружић,23) порофесор ужичке Реалке, ранији народни посланик,24) и члан Окружног одбора Радикалне странке,25) Аца Станојевић,26) један од вођа Тимочке буне, Коста Динић, лекар, Ђорђе Новаковић, члан Касационог суда. Уз њих су требали да буду ухапшени Коста Таушановић и Јаков Ненадовић, али су они пре хапшења напустили земљу.27) Под Христићевом владом, новембра/почетком децембра 1894. је у београдском првостепеном суду28) започело суђење Чебинцу и друговима.29)

Радикална штампа је целу заверу означила као полицијску намештаљку. Чебинац је после хапшења најпре ћутао, али је вероватно променио мишљење, пошто су га радикали у „Одјеку“ назвали агентом изазивача.30) Док су други оптуженици одлучно порицали своје учешће у завери,31) Чебинац је на суђењу имао чудно држање, које је теретило, како њега самог, тако и друге оптужене, због чега је више личио на помагача државног тужиоца, него на оптуженика. Према његовом казивању, није се спремао атентат на краља Александра, већ општа буна.32) Пошто је после буне у Тимочкој Крајини 1883. народ разоружан, најпре је било потребно обезбедити оружје. Као главног набављача оружја, Чебинац је означавао Симу Ђаковића, који је служио у народној војсци, објашњавајући како му је давао новац за поткупљивање особља војно-техничког завода у Крагујевцу, да би поткрадало муницију у мањим количинама. Испоставило се да је новац послао само једном, ради куповине пушака за личне потребе Ранка Тајсића. Међутим, приликом претреса станова оптужених, оружје није пронађено.33)

Чебинац је за вођу завереника означавао Таушановића. Спомињао је тајни састанак завереника, 16. јануара 1894. код Аце Станојевића, на коме Таушановић није присуствовао.34) На састанку је Чебинац предлагао да се наоружавање народа финансира новцем Карађорђевића, али тај предлог није усвојен.35)

Осим састанка код Аце Станојевића, Чебинац је располагао писмима у којима је са Добросавом Ружићем разговарао о расположењу народа за борбу, договарао састанак Ранка Тајсића са Карађорђевићем, док га је Таушановић молио да се заузме око ширења антидинастичког листа „Потпора“.36) Мада је у радикалној странци било карађорђевићеваца, који су се састајали и договарали и гледали како да у то увуку и неке од вођа странке, радикали још увек нису били спремни за борбу против целе династије Обреновић, а већина је била за примену законитих средстава и споразум.37)

Пресуда

Суд је све оптужене прогласио кривим и осудио их је на две године затвора, осим Јакова Ненадовића и Ђорђа Новаковића, који су ослобођени због недостатка доказа.38)

Мада је Чебинац био искрени карађорђевићевац, његова завереничка одважност није била од великог значаја,39) а сумњало се и да је као веома предузимљив човек, очекивао зараду, у случају да му се повери набавка оружја.40) Читава завера се свела на јавну критику краља Милана, иза које није било никаквих одлучних и организованих акција.41) Цео случај, укључујући и судску пресуду били су прувеличани, због чега је завера у јавности названа „афером“.42)

Чебинац је послат у Пожаревац на издржавање казне. У затвору је смештен у засебној просторији и био је посебно привилегован.43)

Литература


Cebinceva afera

1) , 9) , 23) , 26)
Сузана Рајић, 1/2010
2) , 43)
Краљевачки магазин, 20. 4. 2014
3) , 5) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20) , 21) , 22) , 27) , 29) , 30) , 31) , 32) , 33) , 34) , 35) , 36) , 37) , 38) , 39) , 40) , 42)
Слободан Јовановић, 1935
4) , 7) , 10) , 24) , 25) , 28) , 41)
Стеван Игњић, 1997
6) , 8)
Сузана Рајић, 2010
чебинчева_афера.txt · Последњи пут мењано: 2022/05/09 10:13