Владимир Матијевић

Владимир Матијевић (Горњи Будачки, 3. август 1854 — Београд, 7. септембар 1929), српски трговац и добротвор. Главни је оснивач Српске банке 1895. у Загребу и заслужан је за осниивање савеза земљорадничких задруга 1898. у Загребу. Основао је 1897. у Загребу Српско привредно друштво Привредник, које је хиљаде сиромашне и даровите српске деце наместило на разне занате и трговине.

Школовање

Владимир Матијевић је рођен 22. јула/3. августа 1854. године1) у Горњем Будачком на Кордуну у близини Карловца.2) Његов отац Петар Матијевић био је граничарски официр, а мајка Јула била је из Срема из Петроварадинске граничарске регименте.3) Од деветоро браће и сестара једино је Владимир дочекао средњу доб.4) Отац га је по традицији дао у војничку (кадетску) школу у Турну крај Карловца.5) Након завршетка војне школе требао је да са 17 година ступи у војску, али Владимиру никако није одговарала духовна клима тадашње војске.6) његов отац је војску исто тако схватио као узалудан посао, па је због тога уписао Владимира на реалну гимназију у Раковцу крај Карловца.7)8) Реалку је завршио у Раковцу крај Карловца. У раној младости био је под утицајем проте Николе Беговића, који је одржавао и пробудио српски дух у тим крајевима.9)10) Након гимназије отишао је у Беч, где је завршио високу трговачку школу.11)

Трговац

На студијима трговине схватио је да њему највише одговара да буде посредник између великих и малих трговаца.12) Након завршених студија вратио се у Карловац и запослио се у великој трговачкој кући Рајнер.13) Чим је избио Први српско-турски рат 1876. уписао се као добровољац и отишао да ратује у Србији.14) По окончању рата једно време је радио у једној београдској књижари.15) Због болести напустио је Београд и вратио се у Карловац, где је наставио ранији трговачки посао.16) Једно време радио је у трговини у Личком Петровом Селу. Радио је по разним великим трговачким канцеларијама и био је трговачки путник велетрговина.17) Као трговац био је веома вредан и где год је радио унапређивао је трговину и по неколико пута.18) Све је послове завршавао на време, а уз то педантно и ефикасно, оа је био миљеник свих власника трговина, код којих је радио.19) Великим радом стекао је доста капитала.20) Током 1882. прешао је да ради у Печ, а након тога исте године постао је ортак у Загребу у фирми Сохер, коју је касније преузео.21)22) Након преузимања предузећа Сохер толико је развио посао да је то постало једно од највећих подузећа те врсте у целој Аустроугарској.23)

Српско привредно друштво Привредник

Као заступник разних трговачких кућа много је путовао и упознао се са људима и приликама у нашим српским крајевима Кордуна, Баније, Лике и Славоније. Уочио је да многе трговине назадују или пропадају и да многе нестају без подмлатка. Због тога је дошао на идеју да сиромашну и надарену српску децу шаље у занате и трговине.24)25) Његовим заузимањем хиљаде српске деце је смештено на разне занате и трговине, а многи су касније постали угледни и богати трговци или занатлије.26) Цели тај огроман посао започео је тако што би једном по једном трговцу, пословном партнеру успут понудио свог рођака са села за шегрта. Када би прихватили да приме његовог тобожњег рођака онда би од српских учитеља и попова тражио да му пошаљу надарену децу на изучавање заната. Све то започео је да спроводи још док је био скроман трговачки путник.27) Касније када је постао веома богат основао је у Загребу 23. септембра 1897. Српско привредно друштво Привредник, са циљем да намешта што већи број српске деце у разне занате и трговине.28) Основао је и лист Привредник. Рад Привредника није био по вољи режима у Аустроугарској, а за време Првог светског рата Матијевић је морао да се склони у Швајцарску.29) Аустријске власти су за време Првог светског рата потпуно обуставиле рад Привредника.30) Матијевић је Привредник 1922. преселио у Београд.31) За време његова живота друштво Привредник је сместило 23.000 питомаца по занатима и трговинама.32)

Српска банка

Основао је заједно са Богданом Медаковићем и Јованом Живковићем 1895. у Загребу Српску банку.33) Српска банка је омогућавала српским привредницима да лакше добијају кредите.34) Била је то прва српска банка у Аустроугарској.35) Основни капитал банке био је 4,5 милиона круна. Банка је имала значајну улогу у подизању српске трговине и занатства и економском и културном јачању српског грађанства у Хрватској и Славонији.36) Матијевић је био председник банке све до смрти. Поред тога да би помогао српским пољопривредницима основао је Српску земљорадничку задругу.37) На његову иницијативу такве задруге почеле су да се удружују, па је око 450 таквих задруга основало 1898. Савез братских земљорадничких задруга са седиштем у Загребу.38) Циљ задруга је био да српски земљорадник дође до јефтинога кредита, а са друге стране да се навикне на штедњу и рационално господарење.39)

Србобран

Заједно са Јованом Живковићем, Богданом Медаковићем и Игњатом Димићем током 1897. преузео је управу над Србобраном, листом Српске самосталне странке.40) Без њихове финансијске подршке не би могао да се одржи ни Србобран, а ни српска шптампарија у Загребу.41) Приликом прославе педесетогодишњице рада Јована Јовановића Змаја 1899. у Загребу франковци су организовали демонстрације и напали су српске објекте, па су тада Медаковићу и Матијевићу разбили прозоре.42) Када је почео да се издаје Нови Србобран, није се слагао са Светозаром Прибићевићем и правцем у који је усмерио лист, па је желео да га смени, али Српска самостална странка је оснивајући дионичко друштво успела да Матијевића лиши утицаја у листу.43)

Литература

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924, том 2, стр. 822
3) , 4) , 7) , 9) , 12) , 18) , 19) , 20)
МА
5) , 6) , 8) , 10) , 13) , 14) , 15) , 16) , 21) , 23) , 24) , 27) , 28) , 29) , 30) , 31) , 32) , 33) , 34) , 37) , 39)
Политика, 8. 9. 1929, стр. 3
11) , 17) , 22) , 25) , 26) , 35) , 38)
НА
36)
В. Крестић, 1995, стр. 366
40) , 41)
В. Крестић, 1995, стр. 317
42)
В. Крестић, 1995, стр. 352
43)
В. Крестић, 1995, стр. 386
Штампање