Корисничке алатке

Алатке сајта


публије_корнелије_сципион_африканац

Публије Корнелије Сципион Африканац

Публије Корнелије Сципион Африканац (лат. Publius Cornelius Scipio Africanus Major) (235—183. пре Христа), римски државник и војсковођа, који је окончао Други пунски рат победом над Ханибалом у бици код Заме 202. пре Христа. Због те победе добио је надимак Африканац. Због победе над Ханибалом сматра се једним од највећих војсковођа у светској историји.1)

Породица и пријатељи

Син је Публија Корнелија Сципиона, који је био конзул 218. пре Христа на почетку Другога пунскога рата. Његов отац и стриц Гнеј Корнелије Сципион успоставили су римску власт у делу Иберије и својом активношћу спречавали су да Ханибал добија појачања из Иберије. Погинули су 211. пре Христа у Иберији. Рођен је 235. пре Христа у патрицијској фамилији Корнелија. Корнелији су спадали у шест највећих патрицијских фамилија, поред Манлија, Фабија, Емилија, Клаудија и Валерија. Сципиони су у то време постали најистакнутија грана Корнелија. Сципион Африканац имао је истакнутога брата Луција Корнелија Сципиона Азијатика. Гај Лелије му је био најистакнутији пријатељ, који га је пратио у готово свим походима.

Рана војна и политичка искуства

Веома рано придружио се оцу за време Другога пунскога рата. Са 17 година учествовао је у коњичкој бици код Тицина.2) Римска војска је била поражена у тој бици, а током повлачења Публије Корнелије Сципион је био рањен и нашао се у окружењу са неколико коњаника. Спасио га је његов син Публије Корнелије Сципион Африканац и вратио се са њим у логор уз подршку коњице.3) Учествовао је као војни трибун 216. пре Христа у бици код Кане, која се окончала великим римским поразом и погибијом 50.000 римских војника. Разбијени остаци римске војске окупили су се у Канусији и пошто се сматрало да су погинула оба конзула војска је за врховне команданте изабрала њега заједно са Апијем Клаудијем Пулхером.4) Сазнали су да млади аристократи на челу са трибуном Луцијем Цецилијем Метелом намеравају да напусте Италију. Сципион је заједно са групом војника упао на Метелов скуп и групу завереника је присилио да се закуну да неће напустити Италију.5) Својим хероизмом стекао је наклоност народа. Током 213. пре Христа кандидовао се за положај курулнога едила заједно са својим рођаком Марком Корнелијем Цетегом. Због своје храбрости стекао је наклоност народа, тако да је изабран је за тај положај иако је имао мање година, а за тај положај било је предвиђено 27 година.

Проконзул у Хиспанији

Његов отац и стриц погинули су 211. пре Христа у битци на горњем Бетису, а преостала војска се једва одржала. Након тога Сенат је послао Гаја Клаудија Нерона да преузме заповедништво у Хиспанији. Током 210. пре Христа Сенат је у Хиспанију послао Сципиона Африканца са 11.000 војника да као проконзул преузме заповедништво. Према Ливију он је био једини, који је био довољно храбар да тражи тај положај, јер су сви други сматрали ту позицију изузетно тешком. У време када је Сципион стигао у Хиспанију Картагињани су контролисали цело подручје јужно од реке Ебро. Картагињанским снагама командовали су Хасдрубал Гискон и два Ханибалова брата Хасдрубал Барка и Магон Барка. Међутим Сципион је искористио међусобне свађе тројице картагињанских војсковођа и недостатак координације међу њима.

Освајање Нове Картагине

Напао је и 209. пре Христа освојио Нову Картагину, главни картагињански град на Иберијском полуострву. Ту се налазио и велики арсенал, ризница и таоци разних иберских племена. Нова Картагина је имала одличну луку, која је представљала базу за операције римске морнарице. Таоце је Сципион искористио да би помоћу њих придобио иберска племена, од којих су нека већ раније била неодлучна у својој подршци Картагињанима. Едекону, владару Едетана предао је жену и децу, па је он прешао на страну Римљана. Андобал и Мандоније, краљеви моћнога племена Илергета прешли су 208. пре Христа на страну Римљана, а Сципион им је вратио ћерке и жену.6)7) Сципионови војници заробили су и прелепу девојку, коју су понудили свом врховном команданту као ратни плен.8) Девојка је била заручена за једнога од келтиберских војсковођа Алуција. Сципион не само да је вратио девојку њеном веренику, него ју је испратио и са миразом, па је њен вереник узвратио захвалност шаљући Сципиону 1.400 коњаника као подршку у рату са Картагињанима.9) Освајање Нове Картагине имало је велики психолошки значај, јер су тада многа иберска племена променила страну и Сципион је преокренуо ток рата. До пада Нове Картагине рат се одвијао око Ебра, а од тада око горњега тока реке Гвадалкивир.

Победа код Бекуле

Сципион је током 208. пре Христа поново искористио неслогу и раздвојеност три картагињанске војске, па је кренуо према Хасдрубалу Барки, који се налазио крај Бекуле у области реке Гвадалкивир. Сципион Африканац победио је Хасдрубала Барку у бици код Бекуле, а Хасдрубал се након пораза повукао, напустио Иберију и кренуо у Италију да помогне Ханибалу. Сципион није спречио Хасдрубала да напусти Иберију, односно није кренуо у потеру за пораженим непријатељем. Многи историчари критиковали су због ту Сципионову неактивност, али неки сматрају да је Сципион само тражио славу обезбеђујући Хиспанију, а да би походом по планинама за Хасдрубалом угрозио стечену победу. Највероватније објашњење је да Сципион није желео да ризикује да се нађе у замци између Хасдрубалове војске са једне стране и Магонове и Гисконове војске са друге стране. Само неколико дана након Хасрубаловога пораза друге две картагињанске војске појавиле су се крај римских положаја, тако да се поставља питање шта би се десило да је Сципион кренуо у потеру за војском Хасдрубала Барке.

Победа у бици код Илипа

Након пораза и одласка Хасдрубала Барке стигла су картагињанска појачања. Током 207. пре Христа Марко Јуније Силан је успео да изненади и победи Магона Барку. Магон Барка се придружио Хасдрубалу Гискону, па су 206. пре Христа окупили огромну војску од 54.50010)-74.000 војника,11) што је било знатно више од Сципионових 45.000 пешака и 3.000 коњаника.12) Сципион је победио у једној од својих најбриљантнијих битака, бици код Илипа.

Изасланство код Софакса

Савез са Софаксом био је од огромне важности и за Картагину и за Рим, посебно након окончања рата у Хиспанији и пред Сципионову инвазију Африке. Сципион Африканац је Софаксу најпре послао свога пријатеља Гаја Лелија са циљем да наговори Софакса да пређе на страну Римљана. Софакс је изричито захтевао да се лично види са Сципионом, па је Сципион био присиљен да оде у Африку заједно са Гајем Лелијем да би придобио важнога савезника.13) Много година касније Гај Лелије је причао историчару Полибију о тим догађајима. Сципион и Хасдрубал Гискон нашли су се у исто време на Софаксовом двору тражећи од њега савез. Софакс је најпре склопио споразум са Сципионом,14) али након одласка Сципиона Хасдрубал Гискон је придобио Софакса, понудивши му руку своје ћерке Софонисбе.15)

Војна побуна и Андобалов устанак

Сципион је по повратку у Хиспанију наставио са освајањима у долини реке Гвадалкивир,16) а картагињанска контрола се сводила углавном на Гадес (Кадиз) у којем је Магон Барка окупио преостале снаге.17) Када се Сципион разболио рашириле су се гласине да је умро.18) Мандоније и Андобал, краељви Илергета, побунили су се, понадали су се да ће се решити римскога јарма исто као што су се решили картагињанскога.19) У исто време дошло је и до војне побуне око 8.000 римских војника, који су тражећи исплату заосталих плата отерали своје војне трибуне.20) Када се сазнало да је Сципион жив коловође побуне су се преплашиле. Војсци је исплатио заостале плате, а коловође је погубио.21) Након тога победом у великој бици окончао је и побуну Андонија и Мандобала.22) Магон Барка је након неуспешнога напада на Нову Картагину наишао на затворене капије Гадеса, па је отишао на Балеаре, а након тога у Лигурију у Италији. Гадес се предао Римљанима. Сципион је тако окончао освајање Хиспаније. По повратку у Рим Сципиону је изгласан тријумф.

Конзул и план о инвазији Африке

Сципион Африканац изабран је за конзула 205. пре Христа заједно са Публијем Лицинијем Красом Дивом.23) Сципион је као своју провинцију добио Сицилију. Сципион је тврдио да он може да оконча рат инвазијом Африке и да ће у случају противљења Сената тражити одобрење народа.24) Циљ му је био да инвазијом Африке натера Ханибала да напусти југ Италије. Највише му се противио Фабије Максим, који је сматрао да је то исувише рискантан подухват и да је важније да се Ханибал избаци из Брутијума. Подсетио је да је током Првога пунскога рата инвазија Картагине завршила катастрофом и да је на сличан начин окончана Сицилијанска експедиција. Сципион је на крају ипак добио одобрење Сената за инвазију Африке, али захваљујући Фабију Максиму није одмах добио потребна средства, а пошто није добио ни војску отишао је на Сицилију са 7.000 добровољаца.25) Сципион је организовао добровољце на Сицилији, а Гаја Лелија је послао да са старим бродовима пљачка афричку обалу.26) Гај Лелије се искрцао крај Хипо Регија и прикупио је огроман плен. Доказао је да Картагина има веома слабу обрану. Са друге страну упутили су поруку нумидијским краљевима Софаксу и Масиниси о римској решености да се изврши инвазија.

Инвазија Африке 204. пре Христа

Инвазија Африке почела је 204. пре Христа. Неколико стотина транспортних бродова превезло је до 32.000 римских војника27) на око 35 километара западно од Картагине. Десном страном римске флоте командовали су Сципион Африканац и његов брат Луције Сципион Азијатик, а Гај Лелије и Катон Старији комадовали су левом страном флоте.28) Сципион Африканац је по доласку почео да опседа Утику, али након доласка Хасдрубала Гискона и Софакса био је присиљен да оконча опсаду. Током зиме две војске су имале логоре крај Утике. Масиниса је био римски савезник, који је давао веома велики допринос у нумидијској коњици. Сципион Африканац је почетком пролећа 203. пре Христа послао Гаја Лелија и Масинису да ноћу спале Софаксов логор, а он је са другим делом војске напао Хасдрубалов логор. У тој бици код Утике успешно су уништили велику војску Картагињана и њихових савезника. Након победе у бици на Великим равницама 203. пре Христа Сципион је послао Гаја Лелија и Масинису да Масинису поново врате на трон источне Нумидије. Њеих двојица победили су и заробили Софакса крај Цирте и на тај начин елиминисали веома важнога картагињанскога савезника.

Битка код Заме

Након тешкога пораза успаничени Картагињани тражили су мировни споразум, па су са Сципионом склопили умерени споразум, по коме је Картагина могла да задржи своје територије у Африци, а губила је прекоморске територије.29) Картагињани су мировним преговорима настојали да добију на времену, да би Ханибал дошао из Италије, па су због тога и склопили мир, са циљем да га прекрше.30) Картагињани су позвали Ханибала да се врати из Брутија. Прекршили су примирје заробљавајући римску флоту, која је скренула у Туниски залив. Пошто Картагињани нису више сматрали да им одговара мировни споразум одрекли су га се. Одлучна битка код Заме између римске и картагињанске војске одиграла се 19. октобра 202. пре Христа. Ханибал је командовао картагињанском војском састављеном од картагињанских грађана и од ветерана из његових италијанских похода. Ханибалова војска имала је укупно 45.000 пешака, 6.000 коњаника и 80 слонова, а Ханибал је искусну коњицу распоредио на крилима, а пешадију је распоредио у 3 линије иза 80 слонова.31)32) Сципион је командовао римском војском, а располагао је са 34.000 пешака, 3.000 римских коњаника и 6.000 нумиђанских коњаника. На десном јачем крилу налазила се нумиђанска коњица под командом Масинисе, а на левом крилу била је италска коњица код командом Гаја Лелија.33) Сципион је имао предност у коњици код Заме. Од кључнога значаја је била нумиђанска коњица под командом савезника Масинисе. Римска коњица је на оба крила победила противничку коњицу и дуго је гањала. Картагињанска коњица је по Ханибаловим инструкцијама дозволила римској коњици да их гања тако да су их одмамили са бојнога поља, да не би римска коњица напала картагињанску позадину. Уследио је сукоб две пешадије. Уследио је крвав и оштар сукоб, у коме ниједна страна није постизавала надмоћ.34) Повратком римске коњице битка се окренула у римску корист.35) Римска коњица је напала картагињанску војску са леђа, а пошто се Ханибалова пешадија нашла у окружењу уследило је њено уништење. Брзо након Сципионове победе код Заме картагињански сенат је тражио мир. Мировним споразумом окончан је 201. пре Христа Други пунски рат.

Повратак у Рим и касније мисије

По повратку у Рим Сципиону је одобрен тријумф и добио је надимак Африканац. Именован је 199. пре Христа за цензора и неко време није узимао учешћа у политици. Именован је за конзула 194. пре Христа заједно са Тиберијем Семпронијем Лонгом. Био је један од чланова комисије, која је 193. пре Христа била послана у Африку да реши спор између Масинисе и Картагине, али комисија није ништа постигла. Када су Римљани 190. пре Христа објавили рат Антиоху III Великом понудио је своје услуге, ако Сенат тај рат повери његовом брату Луцију Корнелију Сципиону Азијатику. Два брата успешно су окончали рат победом у бици код Магнезије 190. пре Христа.

Оптужбе због корупције

Марко Порције Катон Старији био је Сципионов политички непријатељ. Када су се Сципиони вратили из похода два народна трибуна оптужила су његовога брата Луција да је присвојио новац за време похода на Антиоха. Када је Луције био принуђен да покаже књиге са рачунима Сципион Африканац је узео књиге и поцепао их на комадиће и побацао по поду од Сената. Након тога питао је зашто се интересују како је потрошено 3.000 таланата, а не занима их како је Римска република добила 15.000 таланата у том походу против Антиоха. Тај Публијев потез посрамио је тужиоце, па његов брат Луције тај пут није кажњен. Кажњен је касније. Сципиона Африканца су 185. пре Христа оптужили да га је Антиох поткупио. Међутим он је подсетио народ на годишњицу битке код Заме, па је прошао без кажњавања. Иако је уживао народну подршку обнављали су се покушаји да га оптуже, али успевао је да га обрани његов будући зет Тиберије Грах Старији. Претпоставља се да је из захвалности за Граха Старијега верио своју најмлађу ћерку Корнелију Африканску, која је тада имала само пет година. Да би избегао суђења Сципион се под изговором да је болестан повукао на своје имање у Литерну на обали Кампаније. Ту је проживео остатак живота. Умро је изгледа 183. пре Христа у 53. години живота.

Жена и наследници

Оженио се са Емилијом Паулом, званом и Емилија Терција, ћерком конзула Луција Емилија Паула, који је погинуо у бици код Кане. Емилија Паула је била поред тога и сестра Луција Емилија Паула Македонца. Имао је два сина, а оба су постала претори. Обојица су умрла рано, неожењени и остали су без потомака. Старији син и наследник Публије усвојио је свога првога рођака Емилија Паула, рођенога 185. пре Христа. Емилије Паул је по усвојењу добио име Публије Корнелије Сципион Емилијан, а познат је и као Сципион Емилијан Африканац. Имао је и две ћерке. Старија ћерка Корнелија удала се за другога рођака Публија Корнелија Сципиона Насику Коркула. Тај Африканчев зет постао је конзул 162. пре Христа и 155. пре Христа. Био је и цензор и принцепс Сената, а умро је као понтифекс максимус. Сципион Насика био је познат по оштром противљењу Катону Старијем око судбине Картагине од око 157. пре Христа до 149. пре Христа. Млађа ћерка Сципиона Африканца била је чувенија Корнелија Африканска, која се удала за много старијега Тиберија Семпронија Граха Старијега, народнога трибуна и конзула 177. пре Христа. Она је имала дванаесторо деце, а једини преживели били су чувени Тиберије Грах и Гај Грах.

Литература


Publije Kornelije Scipion Afrikanac

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2)
Полибије 10.3
3)
Ливије 21.46
4) , 5)
Ливије 22.53
6)
Полибије 10.35-38
7)
Ливије 27.17
8) , 9)
Ливије 26.50
10)
Ливије 28.12
11) , 12)
Полибије 11.20
13)
Ливије 28.17
14)
Ливије 28.18
15)
Ливије 29.23
16)
Ливије 28.19
17)
Ливије 28.23
18) , 19) , 20)
Ливије 28.24
21)
Ливије 28.25-26
22)
Ливије 28.33-34
23)
Ливије 28.38
24)
Ливије 28.40
25)
Ливије 28.46
26)
Ливије 29.1
27) , 28)
Ливије 29.25
29) , 30)
Ливије 30.16
31)
Полибије 15.11
32)
Ливије 30.33
33)
Полибије 15.9
34) , 35)
Полибије 15.14
публије_корнелије_сципион_африканац.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/07 13:29