Четничке војводе

Четничке војводе, списак војвода Српске револуционарне организације у Старој Србији и Македонији и списак војвода током Другог светског рата.

У правилу, пописане су само четничке војводе уз наведене изворе.

Четничке војводе Старе Србије и Македоније:¹⁾²⁾

1. Анђелко Алексић (1876—1904);³⁾⁴⁾
2. Димитрије Дитко Алексић (1880—1916);⁵⁾
3. Маринко Миша Алексић (1876—1929);⁶⁾
4. Милутин Бабовић (?—1918);⁷⁾
5. Темељко Барјактаревић (око 1882 — 1918);⁸⁾⁹⁾
6. Јован Божиновић;¹⁰⁾¹¹⁾
7. Коста Војновић [Косовац] (1890—1917);¹²⁾
8. Омиљ С. Глишић (1892—1912);¹³⁾¹⁴⁾
9. Ванђел Димитријевић Скопљанче (1875—1915);¹⁵⁾
10. Душан Дуле Димитријевић [Брђанин] (1882—1964);¹⁶⁾
11. Милоје/Миливоје Динић (1887—1928);¹⁷⁾¹⁸⁾
12. Ђура Иванишевић;¹⁹⁾
13. Петко Илић [Нагорички] (1886—1912);^{20)21)22)23)24)}
14. Душан Јездић (1881—1917);²⁵⁾²⁶⁾
15. Љубомир Јездић [Развигора] (1884—1927);²⁷⁾²⁸⁾
16. Драгомир Дејан Поповић Јекић (1881—1913);^29)30)31)
17. Бранивој Брана Јовановић (1883—1905);³²⁾³³⁾
18. Драгутин Јовановић Луне (1892—1932);³⁴⁾
19. Илија Јовановић [Часлав Пчињски] (1876—1912);³⁵⁾³⁶⁾
20. Михајло Микајле Јосифовић (?—1941);³⁷⁾³⁸⁾
21. Богдан Југовић Хајнц (1882—1905);³⁹⁾⁴⁰⁾
22. Владимир Влада Ковачевић (1878 — око 1940);⁴¹⁾⁴²⁾
23. Крста С. Ковачевић Прешевски [Трговишки] (1877—1948);^{43)44)45)46)47)}
24. Милан Ковинић;⁴⁸⁾
25. Коце Крстић;⁴⁹⁾⁵⁰⁾
26. Мицко Крстић [Павловски] (око 1840/1855 — 1909);^51)52)53)54)
27. Тодор Крстић Алгуњски (1877—?);⁵⁵⁾
28. Тома Крстић Костурац (1882—1939);⁵⁶⁾
29. Лазар Кујунџић [Клемпа] (1880—1905);⁵⁷⁾
30. Поп-Богдан Максимовић (1868—1933);⁵⁸⁾
31. Цене Марковић (1864—?);^59)60)61)
32. Саватије Миличевић Милошевић (1876—1905);⁶²⁾
33. Константин Коста Миловановић Пећанац (1879—1944);^63)64)65)66)
34. Крста Мисајловић [Мустаћин, Тетовац] (?—1904);⁶⁷⁾
35. Бошко Митровић [Вирјанац];⁶⁸⁾
36. Доксин Михајловић [Дебарац] (1883—1912);⁶⁹⁾
37. Павле Младеновић Крајисевић [Чича/Чика, Јачински] (?—1905);^70)71)72)
38. Стеван Недић [Ћела] (1875—1923);^73)74)75)
39. Спаса Павловић Гарда (око 1880 — 1912);^76)77)78)79)
40. Јован Пешић [Стрелац] (1866—1936);⁸⁰⁾
41. Војин Поповић Вук [Воја Туре] (1881—1916);^81)82)83)
42. Зафир Премчевић (1872—1937);⁸⁴⁾
43. Драгомир Протић (1877—1905);⁸⁵⁾
44. Раде Радивојевић Душан [Вардарски] (1874—1907);⁸⁶⁾
45. Панта Радосављевић [Дунавски] (1876—?);⁸⁷⁾
46. Сретен Рајковић [Руднички] (1874—1940);⁸⁸⁾
47. Светозар Тоза Ранковић (1880—1915);⁸⁹⁾
48. Ђорђе Ристић Скопљанче (1881—1911);^90)91)92)93)
49. Тренко Трене Рујановић Јованов [Крапљанин];⁹⁴⁾
50. Никола Скадарац;⁹⁵⁾⁹⁶⁾
51. Глигор Соколовић (око 1866 — 1911);^{97)98)99)100)}
52. Јован Станојковић Довезенски [Жеглиговски] (1873—1935);^{101)102)103)104)}
53. Риста Стевановић Старачки (око 1870 — 1940);^105)106)107)
54. Јован Стојковић Бабунски (1875/1878 — 1920);^{108)109)110)111)112)113)}
55. Војислав Воја Танкосић (1880/1881 — 1915);^114)115)
56. Василије Васа Трбић (1881—1962);^116)117)
57. Илија Ж. Трифуновић Бирчанин (1887—1943);^118)119)
58. Јован Цветковић Долгач [Стрико] (1860—1915).^120)121)122)

Напомена: Чича Павле Младеновић се као комитски четовођа наводи и као први војвода српске четничке акције.

Четничке војводе током Другог светског рата:^123)124)

1. Аћим Бабић [Радуловић] (око 1900 — 1945);¹²⁵⁾
2. Лука Ј. Балетић (1902—1945);¹²⁶⁾
3. Петар Баћовић (1898—1945);¹²⁷⁾
4. Бранко Бране Богуновић (?—1944);^128)129)
5. Урош Дреновић (1911—1944);¹³⁰⁾
6. Момчило Р. Ђујић (1907—1999);^131)132)133)
7. Перо Ђукановић (1892—1986);¹³⁴⁾
8. Павле Ђуришић (1908—1945);¹³⁵⁾
9. Машан Ђуровић (1912—1943);¹³⁶⁾
10. Доброслав Јевђевић (1895—1962);^137)138)
11. Никола Калабић (1906 — после 1945);¹³⁹⁾
12. Радивоје Керовић (1913—1946);¹⁴⁰⁾
13. Владо Новаковић (?—1966);¹⁴¹⁾
14. Радојица Перишић (1906—1945);¹⁴²⁾
15. Мане Роквић (?—1944).¹⁴³⁾

Напомена: Ђенерал Дража Михаиловић је марта 1942. доделио титулу четничког војводе Момчилу Ђујићу на препоруку најстаријег четничког војводе Илије Трифуновића Бирчанина,¹⁴⁴⁾ председника Народне одбране¹⁴⁵⁾ и Удружења старих четника.

Истакнути четнички организатори и команданти који нису имали титулу четничког војводе према наведеним изворима:¹⁴⁶⁾

• Милорад Гођевац, Лука Ћеловић, Васа У. Јовановић, Жика Рафаиловић, Никола Спасић и Љубомир Љуба Ковачевић су чинили главни одбор четничке организације у Београду, а прота Новица Лазаревић је био одборски свештеник (1902);¹⁴⁷⁾
• Аксентије Бацетовић Рујанац [Бацета] је био шеф штаба четничке организације (1905);^148)149)
• Јован Грковић Гапон је био истакнути четник и бивши монах у Хиландару (1905);¹⁵⁰⁾
• Алимпије Марјановић је био шеф четничке организације источног Повардарја (1908—1911) и командант четничких одреда (1912);^151)152)
• Мустафа Голубић је био одликовани четник (1914);^153)154)155)
• Голуб С. Јанић је био организатор четничке акције, председник Удружења Старосрбијанаца и председник Друштва Српске браће;^156)157)
• Урош Костић Рудинац је био четнички вођа;¹⁵⁸⁾
• Драгиша Васић је био главни идеолог Равногорског покрета и први заменик Драже Михаиловића (1941);^159)160)
• Славко Н. Бјелајац је био четнички командант Лике и командант Првог корпуса Југословенске војске у отаџбини (1942);^161)162)
• Драгутин Кесеровић је био командант Расинског корпуса Југословенске војске у отаџбини (1942);^163)164)
• Вук Калаитовић је био командант Санџачког четничког одреда (1942) и командант Другог милешевског корпуса Југословенске војске у отаџбини (1943);^165)166)
• Бошко Аграм, Филип Ајдачић, Никола А. Анђелковић, Димитрије Р. Антоновић, Петар Баћевић, Живорад Р. Божић, Саво Божић, Величко Бојовић, Драгутин Љ. Млађа Бојовић, Гојко Борота и Блажо Ј. Брајевић су били четнички команданти;¹⁶⁷⁾
• Стеван Ботић је био члан Врховне четничке команде;¹⁶⁸⁾
• Драгиша Д. Васиљевић, Станимир М. Васић, Александар В. Видановић, Милорад Р. Видачић, Зарија В. Вуксановић и Марко Н. Вучинић су били четнички команданти;¹⁶⁹⁾
• Глигорије Вукчевић је био члан четничког Националног комитета;¹⁷⁰⁾
• Тодор Гогић је био командант четничког корпуса и члан Врховне команде Југословенске војске у отаџбини;¹⁷¹⁾
• Блажо Л. Гојнић је био четнички потпуковник;¹⁷²⁾
• Миодраг М. Дамјановић, Блажо М. Ђукановић, Јован М. Ђукановић и Радослав Ђ. Ђурић су били четнички команданти;¹⁷³⁾
• Живко Н. Ђорђевић је био оснивач четничког удружења;¹⁷⁴⁾
• Вучко Игњатовић, Андрија Јевремовић, Владимир Владета Јовановић, Љубомир Патак Јовановић, Јаков Н. Јововић, Стево Л. Јововић, Петар Јосић и Преслав Јулинац су били четнички команданти;¹⁷⁵⁾
• Миломир Коларевић, Данило Борут Копривица и Михајло Копривица су били четнички команданти;¹⁷⁶⁾
• Новица Краљевић је био четнички идеолог.¹⁷⁷⁾

Напомена: Најстарији четнички војвода Момчило Ђујић, председник Покрета српских четника Равне Горе, доделио је титулу четничког војводе Славку Алексићу на Савиндан (27. јануар) 1999. Претходно је војводску титулу доделио и Војиславу Шешељу на Видовдан (28. јун) 1989. године, али га је развојводио децембра 1998. Тиме је Славко Алексић живи четнички војвода који је титулу стекао легитимно и као ратни командант.

Cetnicke vojvode